Operacija Podizanja Kapaka: Moj Primer Odlučivanja i Iskustva Oporavka

Već godinama sam znala da me čeka operacija gornjih kapaka. Višak kože na njima bio je genetski, a na desnom oku i posebno vidljiv. Oduvek su bili spušteni, ali je s godinama ta situacija postajala sve izraženija. Moja majka ima identičan problem i, kako nije uradila podizanje kapaka, navikla je da stalno podiže desnu obrvu toliko intenzivno da više nije ni svesna tog pokreta. To je njen način da oslobodi pogled, jer ovaj problem nije isključivo estetske prirode - on je prvenstveno funkcionalan.

Iskreno, nećemo da se lažemo: funkcionalnost mi možda i nije bila apsolutno glavna stavka. Nos sam operisala zbog devijacije još u mladim godinama, nakon jedne nezgode, i to sam morala da rešim kako ne bih postala doživotni zavisnik od lekova. Ali podizanje kapaka je bila potpuno druga priča. To sam htela oduvek, ali sam takođe godinama odgađala.

Moj Izbor Hirurga: Dugogodišnje Poverenje

Kod dr Anice Jevremović, specijaliste plastične hirurgije, održavam svoje lice već dugi niz godina. Lako je reći da se ne sećam svog života pre njenog angažovanja. Uopšte nije bilo pitanje ko će mi raditi ovu intervenciju. Pored dugogodišnjeg poverenja, dr Anica Jevremović je poznata po svojoj detailnosti; gleda svaku sitnicu, ima izuzetno oštro oko i veoma je odgovorna prema svojim pacijentima. Ipak, unatoč svom povjerenju, i dalje sam odugovlačila.

Dr Anica Jevremović mi je prethodno dva puta radila niti na obrvama kako bi se oko malo otvorilo. Oba puta mi je iskreno rekla da niti služe da privremeno podignu obrve i da će kapci nakon toga kratkotrajno delovati bolje, ali da one nisu nikakva zamena za pravu operaciju podizanja kapaka. Ispravna je bila - oči jesu izgledale bolje i otvorenije dok je efekat niti trajao, ali to je za mene bio samo način da produžim neizbežno.

Konačna Odluka za Podizanjem Kapaka

I onda je konačno doneta odluka: operacija će biti uradjena u prvoj polovini januara ove godine. Kada sam to zakazala, po svom običaju, podijelila sam vijest sa svojim okruženjem. Moj generalni stav je da bi svima nama bilo lakše da više otvoreno pričamo o takvim stvarima, jer ćemo tako čuti korisna iskustva, savete, ali i eventualna upozorenja. Iznenađila sam se kada sam shvatila koliko je žena oko mene već prošlo kroz podizanje kapaka, a nije o tome javno govorilo. Poštujem njihov izbor, ali ja nisam pristalica ćutanja. Uvijek je korisno čuti iskustvo iz prve ruke, znati šta vas tačno čeka od početka do kraja. I zato ću vam ispričati sve.

Proces: Od Konsultacija do Operacije

Ceo proces započinje detaljnim konsultacijama. Hirurg mora da vas vidi, proceni vašu specifičnu anatomiju i razgovara sa vama o očekivanjima. To je ključni korak za uspeh celokupnog postupka podizanja kapaka.

Sam zahvat traje manje od sat vremena, što je veoma brzo, i pacijenti odmah nakon toga idu kući. Vrlo je važno da istaknem odgovore na tri najčešća pitanja:

1. Anestezija: Operacija se danas izvodi u lokalnoj anesteziji. Za one koji su nervozniji, a kojima nije dovoljno što neće osetiti bol, već ne žele ni da budu svesni dešavanja u sali, postoji opcija analgosedacije. Nakon nje se pacijenti generalno ničega ne sećaju, ali ova opcija podrazumeva i doplatu za anesteziologa.
2. Cena: Cena operacije gornjih kapaka je uglavnom prilično ujednačena. Donji kapci su obično nešto skuplji. Konkretna cena uvek zavisi od individualne situacije i izbora tipa anestezije. Neki hirurzi naplaćuju konsultacije i kontrole odvojeno, neki uračunaju sve u paket, stoga je važno sve to unapred pitati.
3. Bol: Odgovor je jasan - ni jedne sekunde ništa nije bolelo. Ni tokom intervencije, ni posle nje. Oporavak je više dosadan nego bolan. Čak ni skidanje konaca nije bolno, samo se oseća kao izvlačenje tanke strune, apsolutno bez ikakvog čupkanja ili peckanja.

Moj Oporavak: Dan po Dan

Nakon podizanja kapaka, otišla sam kući odmah. Imala sam deblje flastere koji su delovali malo opterećujuće, sa osećajem kao da nosim kapu - morala sam da podižem glavu da bih bolje videla. Ti prvi flasteri se skidaju već narednog dana. Hirurg ih natopi specijalnim rastvorom i bez ikakvog cimanja ih ukloni.

Zatim su postavljeni novi, tanji flasteri koji se nose narednih šest dana. Čim su mi stavljeni, obukla sam naočare za sunce i vratila se kući gradskim prevozom, čak malo prošetavši centrom grada. Iznenadila sam se koliko sam se osećala normalno - niko me nije čudno gledao. Otečenost je bila minimalna, mada važno je napomenuti da intenzitet otekline zavisi kako od tehnike hirurga, tako i od individualne reakcije organizma.

Već nakon dva-tri dana, našminkala sam ceo dio lica osim očiju i nastavila sa svojim aktivnostima. Nakon sedam dana skinuti su konci, a već desetog dana od operacije mogla sam da nosim punu šminku, uključujući i ajlajner, što me je iskreno oduševilo. Mogućnost da ponovo nosim ajlajner bez ikakvih prepreka bila je neverovatno oslobađajuće i pokazatelj uspeha podizanjem kapaka.

Odgovori na Česta Pitanja Nakon Nekog Vremena

Sada, nekoliko meseci nakon podizanja kapaka, mogu da odgovorim na pitanja sa većom perspektivom:

• Modrice i hematomi: Modrice nisam imala, ali mali hematomi su prirodna pojava i oni vremenom nestaju. Ispod jednog oka sam imala manju fleku koja je nakon desetak dana bila dovoljno bleda da se prekrije šminkom.
• Ožiljci: Da, postoji mali ožiljak gde je skinut višak kože. On je sasvim prirodan deo procesa plastične hirurgije. Vremenom blijedi i postaje sve manje vidljiv. Kod žena koje su operaciju radile pre par godina, ožiljci su gotovo neprimetni. Lično, uopšte me ne brine ta mala crtica koju lako mogu sakriti šminkom, za razliku od spuštenih kapaka koje se nisu dale sakriti nikakvom tehnikom.
• Trajnost: Nova koža neće naravno porasti, ali sila gravitacije i dalje deluje tokom godina. Lice polako opada, padaju obrazi, obrve… Onome kome je stalo do toga, može kasnije razmotriti druge procedure. Retkim broju ljudi je potrebna druga operacija podizanja kapaka, efekti su generalno dugotrajni i veoma zadovoljavajući.

Zašto Sam Odugovlačila i Šta Sam Naučila

Glavni razlog mog odugovlačenja bio je, iskreno, strah. Strah od bola, od sporog oporavka, od toga da ću dugo izgledati uplašeno i natečeno, da neću moći da radim… Sada, kad je sve iza mene, smešno mi je što sam se toliko brinula. Jedino čega se nisam plašila bio je krajnji rezultat. To je bio neobičan, ali divan osećaj.

Verujem da je to individualno i delom posledica dugogodišnjeg poznanstva sa dr Anicom Jevremović. Nisam se ni sekunde pitala hoće li biti dobro. Jednostavno sam znala da hoće. I upravo taj osećaj apsolutnog povjerenja treba da težite da pronađete pored svog hirurga, bilo da se radi o podizanju kapaka ili bilo kojoj drugoj procedure. Nađite tog specijalistu, razgovarajte, postavite pitanja i steknite to poverenje. Kada ga imate, sve će biti u savršenom redu.

Podizanje kapaka je za mene lično bio izuzetno pozitivan korak. Rešilo je ne samo funkcionalni problem oslobađanja pogleda, već mi je vratilo samopouzdanje i olakšalo svakodnevni život. Moj primer je samo jedan od mnogih, ali se nadam da će vam pružiti dovoljno informacija i hrabrosti ako razmišljate o sličnom koraku.